Praktični tekstovi za poslovanje i knjigovodstvo.

Elektronsko bankarstvo

Svako je svestan koliko je brz i dinamičan današnji svakodnevni život. Svakodnevne obaveze, poput kupovine ili izlazaka sa društvom, zahtevaju odlazak u banku. Zahvaljujući elektronskom bankarstvu, više ne morate da nosite svoj novčanik sa sobom, jer je tu obavezu preuzeo vaš mobilni telefon i virtualizovane kreditne kartice!

Samo elektronsko bankarstvo predstavlja skup raznih korisnih načina za izvođenje finansijskih transakcija putem računarskih mreža i vašeg sopstvenog mobilnog telefona.

Prijava – odjava radnika

U skladu sa najnovijim izmenama Zakona o radu, poslodavcu je propisana obaveza da podnese jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje u propisanom roku, najkasnije pre stupanja zaposlenog (ili angažovanog lica) na rad.

Poslodavcima se ukazuje na neophodnost poštovanja zakonskog roka za prijavu – odjavu zaposlenih sa obaveznog socijalnog/zdravstvenog/pio (Republicki Fond za Penzijsko i Invalidsko osig.) osiguranja.

Dokumentacija za dobijanje bankovnih pozajmica

Finansijska pomoć poslovnih banaka je često uslov za vođenje uspešnog savremenog poslovanja u okruženju. Za dobijanje kredita različitih namena potrebna je specifična dokumentacija i različiti izveštaji. Da biste svoje ideje pretvorili u funkcionalni biznis, u nekim situacijama potrebno je da to pokažete i svojoj poslovnoj banci.

Klijentima je potrebna brza profesionalna pomoć u cilju dobijanja bankarskih kredita. Često mnogi klijenti nisu dovoljno upućeni u bankarsku terminologiju. Svaka banka, takođe, ima sopstvene specifičnosti tokom procesa odobravanja kredita. Problem sa dokumentacijom koja je potrebna za odobravanje kredita za mala i srednja preduzeća je to što može biti vrlo detaljna, kao i vrlo obimna.

Cena usluge za pripremu dokumentacije za dobijanje kredita:

Često je ova usluga jednostavno uključena u cenu knjigovodstvenih usluga; osim ako zbog potreba apliciranja za kredite banaka ili nekih drugih svrha se dešava češće nego što je dogovoreno ugovorom. U ovim specifičnim slučajevima cena ove usluge se utvrđuje srazmerno sa obimom poslovanja preduzeća i količinom dokumentacije, neophodne da se pripremi za kreditnu aplikaciju.

Poreska amortizacija osnovnih sredstava

Oporeziva dobit je osnovica za obračun poreza na dobit pravnih lica. Oporeziva dobit je iznos koji se dobija specijalnim postupkom obračuna na obrascu poreskog bilansa, tokom izrade poreske prijave poreza na dobit za pravna lica i izrade završnog računa.

Finansijski rezultat iz bilansa uspeha, odnosno gubitak ili dobitak, jeste polazna mera za obračun poreza na dobit, kako je određeno Zakonom o porezu na dobit. Ova mera (veličina) se potom povećava ili smanjuje za iznose korekcija (one su propisane su zakonom). Osnovica poreza na dobit pravnih lica, odnosno oporeziva dobit, je rezultat primene navedenih korekcija.

Trošak amortizacije osnovnih sredstava je takođe jedna od veličina koja mora pravilno da se koriguje. Postepeno otpisivanje vrednosti osnovnih sredstava jeste amortizaija, i njen obračun se vrši godišnje. Jedan od osnovnih razloga obračuna amortizacije je taj da bi se rasporedili višegodinji troškovi nekog sredstva po godinama upotrebe, umesto da se ceo iznos troška pripiše jednoj godini, jer bi to smanjilo rezultat poslovanja u toj godini. Na ovaj način trošak se ravnomerno raspoređuje tokom perioda potrošnje stalnih sredstava.

U skladu sa pretpostavkom koliko dugo će osnovno sredstvo biti tehnološki i ekonomski efikasno, u firmi se utvrđuje dinamika trošenja osnovnih sredstava. Navedena firma odlučuje koje će metode obračuna koristiti. U slučaju ako se sredstvo troši ravnomerno, logično je da će svake godine biti otpisan isti iznos.

Međutim, ako se ovo sredstvo troši u većim količinama tokom prvih godina korišćenja, firma će pribeći korišćenju degresivnih metoda amortizacije.

Funkcionalni metod amortizacije je takođe opcija. U tom slučaju trošak amortizacije određujemo u zavisnosti od broja proizvoda ili usluga (koji su u ovom slučaju rezultat rada osnovnog sredstva).

Računovodstvena amortizacija je trošak koji se obračunava u skladu sa računovodstvenom regulativom. Trošak amortizacije dobijen računovodstvenim putem se ne priznaje u slucaju obračuna osnovice poreza na dobit. Na rezultat poslovanja dodaje se iznos računovodstvene amortizacije (u poreskom bilansu). Zatim se dobit smanjuje za iznos amortizacije koji je obračunat u skladu sa propisima o porezu na dobit – dobijen iznos nazivamo poreska amortizacija. Ona je uređena Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, i sva sredstva koja podležu obračunu računovodstvene amortizacije moraju biti uključene u obračun poreske amortizacije. U te svrhe, po grupama su definisane stope i metode obračunavanja. Navedene grupe označene su rimskim brojevima (I-V).

Grupa I – nepokretnosti. Poreska amortizacija za stalna sredstva u ovoj grupi utvrđuje se primenom proporcionalne metode, po stopi od 2.5%. Obračun se ovde vrši posebno za svako stalno sredstvo. Ovo se postiže tako sto se nabavna vrednost sredstva pomnoži stopom amortizacije. Rezultat koji dobijamo – svake godine iznos amortizacije je isti, odnosno sredstvo se jednolično troši tokom vremena. U slučaju da je sredstvo nabavljeno u toku godine amortizacija se obračunava srazmerno vremenu korišćenja, odnosno za period od nabavke do kraja godine.

Grupa II – V – amortizacija za stalna sredstva u ovoj grupi određuje se primenom degresivne metode na vrednost grupe. U prvoj godini osnovicu za amortizaciju čini nabavna vrednost. U periodima koji slede, osnovicu za amortizaciju čini neotpisana vrednost.

Po grupama razlikujemo stope amortizacije:

• Grupa I – 2.5%
• Grupa II – 10%
• Grupa III – 15%
• Grupa IV – 20%
• Grupa V -30%

Poresku amortizaciju dobijamo tako što primenjujemo odgovarajuću stopu na neotpisanu vrednost cele grupe. Ovu vrednost dobijamo tako što od nabavne vrednosti oduzmemo poresku amortizaciju (koja je obračunata u prethodnim godinama). Tako u prvim godinama korišćenja dobijamo veću amortizaciju, a pri kraju perioda korišćenja amortizacija je manja.

Raspored sredstava po grupama definisan je Pravilnikom o načinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i načinu utvrđivanja amortizacije za poreske svrhe. Nešto manje od 100 vrsta osnovnih sredstava je razvrstano po grupama u ovom pravilniku.

U slučaju ako je krajnji saldo manji od pet prosečnih mesečnih bruto zarada isplaćenih po zaposlenom u Republici u poslednjem mesecu u godini (u grupama od II – V), celokupan saldo te grupe biće priznat kao rashod amortizacije i saldo grupe jednaka je 0.

Izrada redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja

Sva pravna lica i preduzetnici koji vode dvojno knjigovodstvo moraju da podnesu redovne godišnje finansijske izveštaje (na kraju fiskalne godine). Ovo se naziva završni račun i on se donosi za konačni završni obračun kao i za statističke potrebe. Završni račun za statističke potrebe mora biti podnet do isteka roka što je 31.03. za prethodnu godinu.

Redovni godišnji finansijski izveštaj podnosi se:

• Agenciji za privredne registre (isključivo u elektronskom obliku)
• Poreskoj upravi i to:

1. Do 30.06. za prethodnu godinu. Za pravna lica predaju se poreski bilans i poreska prijava poreza na dobit;
2. Do 30.06. za prethodnu godinu. Podnosi se kao prilog uz poreski bilans i poresku prijavu, takođe se dostavljaju finansijski izveštaji i za preduzetnike koji vode prosto knjigovodstvo ili dvojno knjigovodstvo

Privredna društva, društva za osiguranje, javna preduzeća, davaoci finanskijskih lizinga, zadruge, dobrovoljni penzijski fondovi, banke – u obavezi su da sastave ove finansijske izveštaje.

Za mikro preduzeća, u knjigovodstvene usluge koje obuhvata izrada završnog računa, spada izrada obrazaca:

1. Bilansa stanja
2. Bilansa uspeha
3. Statističkog izveštaja
4. Napomene uz finansijski izveštaj

Za mala, srednja i velika preduzeća, u knjigovodstvene usluge koje obuhvata izrada završnog obračuna spada izrada sledećih dodatnih obrazaca:

1. Izveštaj o tokovima gotovine
2. Izveštaj o promenama na kapitalu
3. Izrada napomena uz finansijski izveštaj

Poreske godišnje obaveze su sledeće:

• Poreska prijava poreza na dobit
• Izrada poreskog bilansa
• PPP–PO obrasci, odnosno utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana (posebno za svako lice kod poslodavca)

Obračun zarada

Pod zaradom podrazumevamo isplaćena lična primanja preduzetnika (lična zarada) kao i zarade iz radnog odnosa i primanja koja zaposleni kod poslodavca ostvari.

Bruto zarada je ono što podrazumevamo pod pojmom zarade. To je zarada koja u sebi sadrži porez i doprinose.

Neto zarada je iznos zarade umanjen za porez i doprinose za socijalno osiguranje (iznos koji pripada zaposlenom).

Radnik ima pravo na odgovarajuću zaradu koja se ustanovljava u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Poslodavac je u obavezi da plaća doprinose za socijalno osiguranje na zaradu zaposlenog. Ovo znači da je sveukupan trošak zarade za poslodavca zapravo bruto zarada zaposlenog uvećana za doprinose na teret poslodavca.

Zaradu zaposlenog za obavljen posao i vreme provedeno na radu čine:

1. Osnovna zarada
2. Uvećana zarada
3. Radni učinak

Isplata osnovne zarade i elementi za obračun određuju se opštim aktom i ugovorom o radu. Kod poslodavca koji ne donese opšti akt, elementi za obračun ugovaraju se samim ugovorom o radu, a u sklasu sa Zakonom o radu.

Postoje dva načina za utvrđivanje osnovne zarade:

1. Osnovna zarada za najjednostavniji posao utvrđuje se kao osnovna zarada po času. Ovo znači da od broja radnih sati u mesecu zavisi mesečni iznos zarade.
2. Osnovna zarada za najjednostavniji posao određuje se kao osnovna zarada za mesec. Ovo dalje znači da je mesečni iznos zarade nepromenjen–nezavisno od broja radnih sati u mesecu iznos zarade je uvek isti. Prilikom obračuna zarade međutim menja se iznos osnovne zarade po času koji se određuje prema mogućem broju radnih časova

Radni učinak se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla i na osnovu odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, kao što je i propisano Zakonom o radu.

Što se tiče uvećane zarade, ona je iznos koji se zaposlenom daje za rad u posebnim prilikama i uslovima. Pravo na uvećanu zaradu imaju zaposleni:

• U slučaju rada na dan praznika koji je neradan dan – najmanje 110% od osnovne isplate
• U slučaju rada noću i rada u smenama (ako ovaj rad nije uračunat pri utvrđivanju osnovne zarade) – najmanje 26% od osnovne isplate
• U slučaju prekovremenog rada – najmanje 26% od osnovne isplate
• Za svaku punu godinu rada 0.4% od osnovne isplate

Propisani procenti povećanja zarade su minimalni procenti koje je poslodavac dužan da primeni, kako je propisano Zakonom o radu. U slučaju da su se istovremeno stekli uslovi po vise osnova procenat uvećane zarade ne sme biti niži od zbira procenata po svakom od ispunjenih uslova osnova uvećanja.

Sva primanja iz radnog odnosa osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom smatraju se zaradom.

Sledeće naknade troškova se ne smatraju zaradom:

• Naknada za dolazak i odlazak sa posla u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju
• Naknada za vreme provedeno u inostranstvu i u zemlji na službenom putu
• Naknada troškova za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu

Sledeća primanja se takođe ne smatraju zaradom:

• Otpremnina pri odlasku u penziju
• Naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana bliže porodice
• Naknada štete radniku u slučaju profesionalnog oboljenja ili povrede na radu
• Jubilarna nagrada
• Premija za kolektivno osiguranje u slučaju hirurških intervencija i težih bolesti
• Solidarna pomoć

Sledeća primanja zaposlenih čine zaradu:

• Topli obrok, odnosno naknada za ishranu u toku rada
• Terenski dodatak
• Regres za korišćenje godišnjeg odmora
• Korišćenje službenog automobila za lične (neposlovne) svrhe
• Naknada prevoza u javnom saobraćaju preko cene prevozne karte

Ukoliko poslodavac ne isplati zaposlenom zaradu do 30. u mesecu za prethodni mesec, u obavezi je da obračuna i uplati socijalne doprinose iz zarade i na zaradu najkasnije do tog roka, kako je propisano po Zakonu o radu. Poslodavac je takođe u obavezi da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija se kako je propisano vodi na računaru kao i obračun i zarada. Zakon ipak nalaze da se takođe vodi i papirna evidencija koja je overena od strane direktora iliti ovlašćenog lica. Ova evidencija se vodi za svakog zaposlenog posebno, a ne kao spisak, kako je propisano po Zakonu o radu. Evidencije se čuvaju u poslovnim prostorijama poslodavca jer je on u obavezi trajnog čuvanja isplatnih lista ili analitičke evidencije zarada.

Poslodavac je po zakonu u obavezi da svom zaposlenom prilikom svake isplate zarade (kao i naknade zarade) dostavi obračun. Poslodavcu je ostavljena obaveza da sam kreira obrazac obračuna koji dostavlja svom zaposlenom, prema svojim potrebama.

Obračun PDV–a

Kao jedan od najvažnijih poreza na koji država računa, PDV spada u najviše proveravane knjigovodstvene usluge (uz Zakon o fiskalnim kasama).

PDV – porez na dodatu vrednost, odnosno porez na potrošnju dobara i usluga. On zamenjuje bivši porez na promet. Osnovna razlika jeste to što se PDV obračunava i plaća u svim fazama prometa. Obračunavanje se vrši samo na onu vrednost koja je u toj određenoj fazi dodata od strane učesnika u ovoj fazi prometa.

PDV se državi plaća ako se vrši promet od strane lica koje je registrovano kao PDV obveznik. Takođe, plaća se ako se promet vrši na teritoriji Republike Srbije, u toku poslovanja ili kada promet nije oslobođen od poreza.

Oporezivi promet je onaj na koji se PDV plaća ako se vrši u republici i nije oslobođen od poreza. Promet se ne oporezuje PDV–om samo ako se vrši van republike ili ako ga vrši lice koje nije PDV obveznik. U Republici Srbiji razlikujemo dve stope PDV–a koje su na snazi. To je opšta stopa koja trenutno iznosi 20% i posebna stopa koja trenutno iznosi 10%. Vrlo je važno precizno obračunavati PDV jer je on osnovni republički prihod. U slučaju nepravilnog obračuna PDV–a može doći do opomena poreskih inspektora i finanskijskih kazni.

Cena usluge obračunavanja PDV–a

Cena za računovodstvene usluge zavisi od nekoliko faktora:

1. Cena naših usluga zavisi i od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja blagajni i broja osnovnih sredstava;
2. Drugi faktor je da li se firma bavi spoljnom trgovinom, broj maloprodajnih objekata

Glavna delatnost preduzeća je takođe često faktor koji utiče na cenu ove usluge. U nekim delatnostima može biti dosta specifičnih situacija koje zahtevaju poseban pristup.

Analitičke evidencije, dugovanja i potraživanja komitenata

Jedna od najtraženijih informacija od naših klijenata jeste informacija o tome koliko određeni kupci duguju i koliko mi dugujemo određenim dobavljačima. To zapravo znači da nam je u interesu da sto više operativnog rada prenesemo na samog klijenta dok mi obavljamo naše knjigovodstvene usluge na periferiji.

Ovaj proces dešava se sledećim redosledom – nakon što naš klijent kreira izlazni račun, on ga štampa i knjiži ga automatski pri čemu nije obavezno da ima uvid u to šta se dešava u pozadini. Zatim, programi koje upotrebljavamo automatski stvaraju neophodne korekcije na poreskom, finanskijskom i robnom knjigovodstvu. Ove korekcije su potom regulisane od strane naših radnika i potvrđene u glavnoj knizi, baš kao i u svim ostalim analitikama.

U svakom trenutku naši klijenti imaju mogućnost da budu informisani o tome koliko im njihovi kupci duguju. Suština vođenja analitičkih evidencija jeste mogućnost informisanosti o poslovanju po raznim grupama. Navedene grupe se formiraju po vašim poslodavcima kao i po pravnim licima sa kojima poslujete. Takođe, proizvod dobro organizovanog knjigovodstva, ažurnog vođenja poslovnih knjiga i evidencije platnog prometa jeste mogućnost pregleda kompenzacija.

Cena za računovodstvene usluge vođenja analitičke evidencije zavisna je od nekoliko određenih faktora:

1. Prvi faktor je to da li se ovo preduzeće nalazi u sistemu PDV–a;
2. Cena naših usluga zavisi i od broja ulaznih i izlaznih faktura, broja blagajni i broja osnovnih sredstava;
3. Na cenu utiče takođe i to da li preduzeće posluje sa inostranstvom (uvoz i izvoz robe i dobara)

Vođenje glavne knjige

Glavna knjiga – srž samog knjigovodstva i osnova za knjigovodstvene i računovodstvene usluge. Glavna knjiga predstavlja skup najvažnijih promena u poslovanju jednog preduzeća. Ona vam omogućava stalni pristup najbitnijim informacijama o vašem poslovanju. Proizvod kvalitetnog vođenja glavne knjige jesu kvalitetni i razumljivi izveštaji. Kartice konta i analitičke kartice kupaca i dobavljača vam daju mogućnost stalnom pristupu svim informacijama o vašem poslovanju.

Svaka firma koja nije registrovana kao agencija koja plaća mesečni paušalni iznos poreza – paušalac, mora da vodi glavnu knjigu prema zakonu o računovodstvu. Poslovni događaji koji se unose u glavnu knjigu odnose se na sve promene na prihodima i rashodima, imovini, na potraživanjima i obavezama, kao i na kapitalu. Ovo su promene koje na kraju fiskalnog perioda obrazuju finanskijski rezultat.

U glavnu knjigu se sistemski i hronološki upisuju poslovni događaji. Ovo nazivamo dnevnik knjiženja, iliti osnovna poslovna knjiga u koju se određenim redosledom beleže svakodnevna knjigovodstvena dešavanja. U dnevniku knjiženja nalaze se sve informacije o jednom knjigovodstvenom dešavanju. Nakon beleženja ovih poslovnih promena, u dnevniku dugovna strana mora da bude jednaka potražnoj strani, odnosno dnevnik knjiženja mora da bude uravnotežen.

Naše knjigovodstvene usluge su vam dostupne na tri načina:

1. Po vašem nalogu, mi unosimo i izlazne i ulazne račune;
2. Vi unosite izlazne fakture kroz korišćenje našeg softvera i na taj način pravite izlazne fakture i otpremnice za robu sa mogućnošću slanja istih na SEF automatski putem API servisa;
3. Vi unosite i izlazne i ulazne fakture u naš knjigovodstveni softver i na taj način imate pregled analitike kupaca i dobavljača u svakom momentu

Cena za usluge vođenja glavne knjige koju vam pruža naša firma zavisi od toga da li je vaše preduzeće u sistemu PDV–a, od broja ulaznih i izlaznih računa, broja zaposlenih kojima se radi obračun zarada, od broja blagajni i osnovnih sredstava, kao i da li preduzeće posluje sa inostranstvom (uvoz i izvoz robe i dobara).